Marija Trišić Knežević

"Kada, posle dve godine lutanja, od ordinacije do ordinacije, od klinike do klinike, bilo državnih bilo privatnih, od stručnjaka čujete rečenicu: "Vaš sin ne sme da jede ništa sem ovih pet namirnica." - vaš svet se u trenutku sruši. A onda dođete kući, i dete vam kaže da je gladno, a vi ne znate šta smete da mu date. I svet vam se sruši još malo više..."

Ovako priču svoje porodice počinje Jelena Zelenkov Vit, majka dva dečaka sa multialergijama na hranu, odnosno brojne namirnice.

Kod starijeg sina prve ozbiljnije probleme primetili su oko njegove druge godine. U tom uzrastu, trebalo bi da su uvedene sve namirnice i da dete već uveliko jede manje-više svu hranu koju jedu odrasli u njegovom okruženju. On je sa mnogim proizvodima imao problem - nije ih dobro prihvatao ili ih je potpuno odbijao, imao je različite reakcije, od osipa, bolova i drugih stomačnih problema, nespavanja, izraženog plača i nezadovoljstva. I dok je majka bila zabrinuta, svi u njihovom okruženju govorili su joj da nema razloga za to. "Glumi, neće to sto si mu spremila nego bi nešto drugo, pa se pravi da mu smeta"; "Razmažen je, da vidiš kako bi kod mene jeo, nisi ti dovoljno stroga"; "Ma to su faze, videćeš, samo će odjednom da počne da jede sve"; "Ni moje dete nije spavalo do 3.-4. godine, proći će, nema to veze s hranom" ...

"I svi mi govore da nije ništa i da preterujem, a ja vidim da mom detetu nije dobro", priseća se Jelena, i napominje da je to nerazumevanje umelo jako da zaboli. "I lekari kod kojih smo bili uglavnom su nam govorili da preterujemo, ili smo dobijali najrazličitije dijagnoze - od nekih bezazlenih, do sumnji na ozbiljna oboljenja, razvojne poremećaje, autizam..."

Iako se često savetuje ljudima da ne guglaju svoje simptome na internetu jer će doći do ko-zna-kojih odgovora i zaključaka, bila je uporna, pretraživala brojne sajtove i forume, raspitivala se na milion strana. "Sve to dovelo me je do sumnje na alergije, iako nisam mogla ni da pretpostavim koliko one mogu biti ozbiljne i komplikovane, kako se kod nas ispostavilo", objašnjava. "Privatno sam odvela dete kod određenih specijalista u Beogradu, i konačno smo stigli do adekvatnih stručnjaka, prave pomoći, dijagnoze, terapije i nege. I tek tada smo počeli da se rešavamo silnih muka", kaže naša sagovornica.

Put porodice Vit do dijagnoze trajao je dve godine. Zbog toga je Jelena došla na ideju da osnuje udruženje "No no, alergy", koje će se baviti ovom problematikom, sa željom da podeli svoja iskustva i (sa)znanja o nutritivnim i inhalatornim alergenima, kako više nijedan roditelj i nijedno dete ne bi morali da prođu ni deo svega što su oni, kao porodica, prošli.

Iako je udruženje osnovano još pre dve godine, zbog manjih i većih komplikacija koje su braća Vit imala zbog alergija, tek nedavno je postalo aktivno. Javnosti se predstavilo interaktivnim seminarom/predavanjem, koje je krajem decembra Jelena priredila sa dr Čović Nestorović – spec.pedijatrije, subspec.alergologije i kliničke imunologije. Ovo predavanje bilo je namenjeno zdravstvenim radnicima Vršca, a pozivu za učešće odazvali su se pedijatri Doma zdravlja i Služba patronaže. (Više od predavanju, iskustvima i preporukama stručnjaka – u narednom tekstu na našem portalu.)

U planu su i drugi seminari za lekare, ali i predavanja i druženja sa roditeljima dece koja imaju alergije, na kojima će se govoriti o tome kako i gde se mogu nabaviti zamenske i bezbedne namirnice (a nažalost, mnoge od njih su preskupe i mogu se nabaviti samo u inostranstvu), kako prilagoditi porodični život i promeniti režim ishrane za sve, kako bi se na najlakši način izborili sa problemima koje alergije nose.

Stariji Jelenin sin N. danas ima 7 godina. Od situacije da se ospe samo zato što ga je dodirnuo neko ko je jeo namirnice na koje je on alergičan, došli su do toga da su u njegovu ishranu uveli većinu. Ostale su mu, nažalost, alergije na protein kravljeg mleka, jaja, orašaste plodove i soju.

Iako su znali da postoji mogućnost da i mlađi sin ima neke alergije, i iako su mislili da su pripremljeni za potencijalne scenarije, ispostavilo se da nije tako. Sa njim su stigli i do klinike u Ženevi, jer do skoro ništa od standardne hrane nije mogao da pojede. U Tiršovoj su bili više nego kod kuće, jer je svaka namirnica u njegovu ishranu uvođena pod strogim lekarskim nadzorom. Imao je ozbiljne inhalatorno-alergijske reakcije na belo brašno, pa su morali da ga potpuno izbace iz kuće - da okreče ćitav stan, dubinski operu sav nameštaj, promene svo posuđe i escajg... Danas T. ima 4 godine, i pored multialergija na hranu ima i dijagnozu celijakije, posebno brašno dobija na recept, ali konačno spava celu noć. Takođe su uspeli da u njegovu ishranu uvedu dosta namirnica, ali one moraju da budu dvaput termički obrađene.

"Tako da mi sve moramo da spremamo kod kuće, ništa ne možemo da kupimo u gradu, ne jedemo kod rodbine ili prijatelja, ne koristimo tuđe posuđe i escajg već svuda nosimo svoje", objašnjava Jelena. To sprečava i dete da boravi u kolektivu (dakle - ništa vrtić, ako i mama nije tu da pazi, ili ako vam.nije dodeljen lični pratilac deteta da brine umesto mame), nema odlaska na tuđe rođendane bez prethodne pripreme i ooozbiljne priče sa detetom, nema proslave rođendana sa više drugara... "Sve to užasno utiče na psihosocijalni razvoj deteta, nije normalno da svuda sa detetom ide mama ili pratnja, u uzrastu kada deca uveliko provode negde vreme bez roditelja. Zbog toga polako postaju izopšteni i dete i roditelj, i to je jako psihički teško za celu porodicu", objašnjava Jelena. "Ali uz dobru organizaciju, dosta priče, edukacije sopstvenog okruženja, sve je moguće. To je samo drugačiji način života koji smo mi prihvatili, i sve se uspešnije snalazimo. A to želimo i drugim porodicama sa sličnim problemima", zaključuje ova hrabra mama, i poziva ih da se slobodno jave njenom udruženju. Jer - uz podršku - sve je lakše.

FOTO - NO NO ALERGY