Posle 27 godina profesionalnog rada u vršačkom Udruženju gluvih i nagluvih, Zoran Jevtić podneo ostavku. Novi sekretar Udruženja u Vršcu je Siniša Krunić.

U udruženju gluvih sam aktivan od 1978. godine, a od 1992. godine na radnom mestu sekretara udruženja do 28.juna 2019. godine kad sam podneo neopozivu ostavku, zbog nedostatka sredstava za lični dohodak, penziono i zdravstveno osiguranje, koje nisam ostvario, odnosno primao od decembra 2013. godine - rekao je u obrazloženju ostavke Zoran Jevtić, poznati ambasador gluvih i nagluvih, o čijim se profesionalnim aktivnostima zna ne samo u Vojvodini i Srbiji, već i van granica naše zemlje.

Obrazloženje ostavke na neposredan način objašnjava sav značaj poslova koji je godina uspešno radio Zoran Jevtić, a koji, očigledno, nije prepoznat od onih koji odlučuju o tome šta i kako treba da se radi i živi u gradu Vršcu

Ja sam u Udruženju, u to nema sumnje, članovima pružao stvarnu podršku u zadovoljavanju njihovih potreba, bez obzira koje vrste ona bila.
Moj položaj je takav, da sam stalno bio u sklopu događaja, pratio sva zbivanja u društvenom životu zajednice, da bi se isti mogao postaviti u odnosu na članstvo i zajednicu.
Ja sam uvek imao podršku Skupštine, Predsednika, Izvršnog odbora, članstva, za izvršavanje mnogobrojnih zadataka, što je i razumljivo, jer je položaj Udruženja takav da se svi ne mogu zadovoljiti svojim potrebama.
Od početka svoga rada, imao osnovni prinsip, poštovanje prema svakom gluvom čoveku, nastojao da budem otvoren prema svima i za sve, bez obzira da li su to gluva lica ili ne, da li je on član ili nije, ukoliko se nađe u stanju socijalne potreba, zatim profesionalna tajnost razgovora u četiri oka, radi rešavanja potreba, problema i drugo. Ta javnost rada mi je omogućila poverenje, da osetim životne potrebe svojih članova, da im pomognem uvek kada se nađu u stanju određenih potreba, ali i da ih vodim zacrtanim ciljevima.
Gluva lica, zbog specifičnosti svog hendikepa, nalaze se mnogo više i mnogo češće u stanju socijalne potreba, nego što je slučaj sa drugim invalidima.
Dijapazon njihove zaštite se kreće od momenta napuštanja škole, pa do kraja života. A život stvara i nemoguće probleme i situacije koje pokušavam da rešim za svakog člana. I dok se jedan slučaj reši, javlja se drugi i tako iz dana u dan.
Preuzimajući na sebe čitav niz poslova, koji bi po prirodi stvari trebalo da rešavaju različite službe u gradu, ja sam im postao produžena ruka u rešavanju mnogih problema gluvih lica koje život nameće.
To je dovelo do prisne saradnje sa velikim brojem nadležnih službi u gradu i ličnostima koji u njemu rade, a koje su uvek nalazile razumevanja za potrebe gluvih lica i stajale na usluzi Udruženju, meni, ali i Udruženje, i ja njima.
Moja vrata su svakodnevno otvorena, od jutra do maraka, ako nisam u kancelariji, dostupan sam na mobilnom SMS-u, jer se nikade ne zna, kada će član doći, zatražiti moju intervenciju - navodi se, između ostalog, u pisanoj ostavci Zorana Jevtića.