Oproštajni govor pesnikinje Jelene Marinkov na sahrani Budimira Babića, sociologa, muzičara i ekološkog aktiviste

U noći 22. septembra, ugasila se jedna zvezda, otišao je moj divni, najdraži prijatelj Budimir Babić, naš Buda. Bio je ne samo moj i vaš, bio je prijatelj svega dobrog na ovom svetu, u ovom gradu, u svom i životima svih nas.
Mnogi će osetiti prazninu koju za sobom ostavlja ta jedinstvena pojava, taj dobri duh vršačkog brega, parka, jezera. Bio je čovek vrednosti i beskompromisnih stavova kada su u pitanju vrednosti u koje je verovao.

Budimir Babić bio je muzičar, ekolog, sociolog, pisac. Produhovljen i nadaren, u svemu čime se bavio bio je dosledan, poetičan, intuitivan, snažni romantik naše savremenosti. Bio je osoba viših dimenzija, svesna opštih interesa i nesebično je svoju energiju ulagao ne samo u društveno i kulturno važne projekte, već pre svega u ljude koje je samim svojim prisustvom znao da oplemeni i podstakne da potraže i pronađu svoju unutrašnju svetlost.
Bio je čovek širokih horizonata, kosmopolita, poznavalac ezoterije, ljubitelj Indije i Tibeta, hedonistički putnik koji je daleko stizao i odasvuda se vraćao sa iskustvima i još većom širinom koju bi spontano prenosio na sve oko sebe. U životu je bio asketa čvrstih principa koje nikada i ni za šta nije menjao i događaje i ljude je merio tim svojim principima, uvek sa idejom da podrži ono što je dobro, važno i vredno.
Bio je pobornik nenasilja u ovo vreme plime svih vrsta otvorenog i prikrivenog nasilja, obmana, manipulacija. Bio je praktičar iskrenosti i ljudske topline , bio je tražilac istina, i implicitno, oštar kritičar. Idući takvim putem nailazio je na puno prepreka i nerazumevanja koje je rešavao uvek kreativno, pokrećući, okupljajući, razmenjujući, učestvujući, uživajući u samoj energiji života, ljudima, prirodi, estetskim i moralnim sadržajima koji su bili sastavni deo njega.
Nismo znali da smo se na promociji njegove knjige Između udaha i izdaha, što je naslov čija je simbolika u časovima približavanja smrti, dobila još jedno neočekivano jasno značenje, promocije održane u muzičkom paviljonu u parku, uz šum fontane i svežinu koju su ostavile kišne kapi na samom kraju avgusta, u atmosferi koja je predstavljala tipično Budino slavlje života – zapravo opraštali sa njim.
Svi tekstovi i knjiga koju nam je ostavio jesu dokument jednog slobodnog uma, knjiga jednog duha, kao i čarobna ambijentalna muzička produkcija, kao i filmovi u kojima je sa izvanrednim dokumentarnim osećajem i merom izrazio svoju ogromnu ljubav prema rokenrolu i duhu slobode. Sve to će zauvek ostati deo parka, deo Vršca, deo šire scene, deo nas.
Budimir Babić nam je sa puno ljubavi i blagosti održao veliku lekciju o životu, samosvojnosti i svesnosti koja ga je pratila, verujem do samog kraja. Hvala svima koji su uložili napore da ga spasu i održe ga u životu. Hvala njemu što je bio sa nama.

Sa Ispraćaja Budimira Babića na Gradskom groblju u Vršcu 24. septembra 2021.